Thursday, November 5, 2009

Random





Random, mislim da je to prava reč za sva ova dešavanja, za sva moja delovanja. Taman se fokusiram na jednu temu, razrađujem je proveravam, obilazim, zagledam, premeravam, kad eto sledeći dan već nešto novo i to novo nit je bolje nit je lošije samo novo, za porazmislit i prokomentarisati, i nekako mu se ja približim, kao dobro, hajd onda ćemo ovo, kad to ovo postane ono, doduše ne pobegne baš, tu je u glavi... Samo se slažu teme, i danas sam morao random da delujem.
Predpostavljam da je sve to počelo od ukočenja u vratu i ramenima, jedva ustadoh, pa onda kod Lasla, al vredelo je, sad sam živahniji i pokretljiviji...

Eh, a sviralo se ovih dana ko nikada i ponovo random, u hodu u trku... i valjalo je... Spremam se ja, velika stvar, koncert, spremam se ja a ono sve naopako, oprema otkazuje na probama, koncepti se gube, fokus je na drajverima (upravljačkim programima) a ne na harmonijama... trčim i nikako da stignem. Šta svirati i kako? Šta s " introspekcijim " s njom bez nje, ostavićemo je kući, idemo neki novi krug. I bi koncert i bi drugačije i bi dobro, i bi tehno, uvrnuti eksperiment, random kažem ja...

Ostavih "introspekciju" kući, i kada se vrnuh s puta shvatih da je ona sama odlučila da ide... sedim, razmišljam, čak se i sećam svega, svakog momenta te noći, tog pokušaja da se sročim, tog krajne konfuznog pokušaja izajve ljubavi na kraju, tog pokušaja samo pročišćenja... hodanja na ivici ludila, sumanute igre ega... eto odlazi... čudan osećaj, kada treba da objaviš najdražu kompoziciju, ali verujem da je tako s prvom, da će posle da se nižu ili neće, kako god... Prva iz tog romantičarskog opusa odlazi... hmmm, u suštini je na kraju ispalo zabavno sve to i ta Argentina, i ja, i muzika i ona, i svi mi zajedno razdvojeni kilometrima, satima, minutima, megabitima po sekundi, ruterima, optičkim kablovima, skayp protokolima koji brljave... šumovi koji dolaze odlaze...

Strica Tea je na kraju, jedna mikro časna sestra skinula s drveta i odvela iz filma, bar onog dela koji smo mi pratili... šta mu se desilo iza zatvorenih vrata institucije u kojoj je boravio, Felini nam nikada nije ispričao... A Teo u meni? Ostavio sam ga na drvetu da se dernja, ponekad mu bacim gore neke "sprave" da svirucka... ali ga u zatvorene institucije nećemo voditi... obećavam.

Jesenje proleće ili zamena teza, nemam pojma, ni sam ne znam kako se ja to na kraju osećam... ispunjen nekom ljubavlju sigurno i to ne nekom nego s velikim THE, i već pravim papazjaniju vidim ja, mešam jezike i pravopise, pored svog mog već u narodu poznatog brljavljenja, ne znam dal` Goolge broji progutana slova i druge omaške u pisanju, dal` sve te statističke podatke belieži u neku arhivu... hmm, bilo bi dobro ako to i radi da umesto arhive, malo prošeta ovuda i sredi papazjaniju koju uporno ostavljam za sobom.

Te nove tehnologije, jutros mi je Facebook priznao da sam ja jedini Slobodan Jukić kojeg on poznaje, i na svoj dramatičan način izjavio You are the only Slobodan Jukic in the world!

No comments: