Wednesday, October 21, 2009

O Bogu


Tekst napisan pre skoro tri godine. Obećah dragome učitelju da ću ga postovati ovde...


Bog

Istorija filosofije, pa donekle i umetnosti je istorija čovekovog traganja za Bogom. Teško mi je sad iz ove moje perspektive izpričati neku ličnu, autentičnu, jenostavnu priču o Bogu a da iz nje ne provire sve one ideje otkrivene u mnogim knjigama koje sam izčitavao godinama, u filmovima koje sam opsednuto gledao u muzici koju sam slišao, koju i sad slušam....Pokušaću.

Na uvodnim predavanjima iz predmeta «Matematička logika i principi programiranja», negede 1996. godine, profesor Petar Hotomski je pokušao grafički da nam predstavi nivo matematičkog znanja koje naša civilizacija poseduje. Upisao je veliki krug koji se prostirao preko čitave povrshine one zelene masne table i u njemu jedan mali podskup veličine lubenice od sedam osam kilograma, taj podskup je osenchio. «Ovaj veliki kruk je sva matematika, sva logika ovog svemira, ovaj manji krug je ono što mi znamo o tome. Svi principi matematičke logike i programiranja sadržani su u njemu, ostalo pripada Bogu.» Tada sam osetio neku neverovatnu sreću duboko u sebi. Sve ono što sam ja osećao godinama, čovek je tako jednostavno predstavo u svom predavanju. Bilo mi je drago što jedan autoritet u nauci koja nije teologija, koja čak ima neverovatnu pregmatično – tehničku osnovu tvrdi tako nešto.

Zašto sam ovo napisao?

Moja prva aocijacija na reč – Bog je misao, ideja, logika. Naravno kasnija iskustva su me podučila još nekim stvarima o Njemu, ali nekako uvek prva misao mi je još uvek Logos. Znam da pitanje nije bilo formulisano onako kako sam ja naveo u naslovu, ali sam morao da ga izmenim da bi mogao početi bilo šta da pišem. Pisati o značaju Boga u mom životu je nemoguće ako ne pišem o Bogu lično.

Bog je konstanta, van vremena i prostora, a ujedno prisutna u svom vremenu i prostoru istovremeno i sveobuhvatno. On je ideja, kreator, pokretač. Osustvo Boga je odustvo svega.

Budući jedan po suštini, van odnosa, Bog ne zavisi od neke druge egzistencije, nije jednak sa bilo čime drugim, jer ima apsolutni, transcendentni karakter. Bog kao biće uzima oblik "da bi postojao", ulazi u poredak egzistencije, ulazi u proces postojanja. Ali, u tom kretanju postojanja, priroda Boga se ne transformiše, On ne prima oblik koji pre nije imao, jer Bog ne potpada pod kategoriju ograničene egzistencije, odnosno nije podložan vremenu i prostoru. Suština i egzistencija Boga jesu uhvatljive, pošto se na Njega ne mogu upotrebiti pitanja kako? kad? i gde? (rezervisana za čoveka) On ne prima oblik koji nije imao, jer je On sam "biće" u apsolutnom smislu. On sam drži kretanje bića (suštine) i ograničava egzistenciju u vremenu i prostoru. Zato osim Boga i tvorevine ne postoji ništa drugo, jer je On beskonačan. Neegzistencija ili ništavilo, kao sam od sebe postojeći entitet, nema postojanje u Njemu. Stvorena tvar i čovjek ne mogu biti lišeni egzistencije, sem od Boga.

Čitanje prevoslavne teologije, pre svega, me je nekako opredelila i odredila da o Boga promišljam i razumem drugačije nego bilo koju drugu pojavu oko sebe mada njih ne mogu posmatrati a da nevidim Njega u njima. Kao što ne mogu a da nevidim Njega u matematici, logici, muzici, živom i neživom svetu, tako ne mogu da pogledam sebe a da nevidim i deo njega u sebi. Ta veza, ta pokretačka energija, taj savršeni odnos ćelija, tkiva, organa, hormona u meni, ta želja za napredovanjem, sumnje, strahovi, sreća, sve su to dokazi Njega. Neko bi pomislio posle ovakvog izlaganja da je čovek ništa, igračka u rukama nadbića koji ga je stvorio radi svoje lične zabave ali nije tako. Imajući potrebu da se prikaže i objasni čoveku, Njegovu reč i misao možemo pronaći u drevnim spisima, najverovatnije i u sebi (kada bi znali dobro da tumačimo Njegove znake). Ono najvažnije što možemo shvatiti o sebi kao kreaciji je Slobodna volja. Da, dato nam je da biramo uvek imamo levo i desno, širi i uži put... ostalo je sve na nama.

Budem li se i dalje ovako raspisivao mogao bih čitav život provesti tražeći i tumačeći slike, simbole, znakove da bi ti mogao do kraja i u potpunosti odgovoriti na zadatak koji si mi postavio, ali tako bi se odaljio od stvarnog cilja kojem smo se uputili kada smo započeli ovaj naš put na kojem ti se u neku ruku prepuštam da me vodiš!



No comments: