Monday, October 6, 2008

A zimi imamo planinskog čaja


Bila je zima i veverica vrlo dugo nije videla nikoga. Sedela je kraj prozora i gledala sneg koji je padao kroz grane bukve. Nasula je sebi šolju čaja. Šolja je bila topla i iz nje se dizala para. Veverica pomisli: - čaj je zapravo tako drag. Počela je da razgovara sa čajem. Po mravu, mislila je, sa svima možeš da pričaš. Čak i sa vazduhom. E pa mogla bih, reče ona sebi, da pokušam. - Znam šta ću, pomisli, pokušaću. Nakašlja se i reče: - Zdravo, čaju. Za trenutak je vladala tišina, a onda se iz šolje začu blagi i srebrnkasti glasić: - Zdravo, veverice. Veverica je gotovo pala sa stolice ali je, ipak, uspela i dalje da sedi. - Zdravo, čaju - reče ponovo i poče da razgovara sa njim. - Razgovarali su o mirisima, o kolutićima pare i o zimi, čaj je o tome mnogo znao. Na kraju čaj upita da li bi veverica htela da ga popije. - Pre nego što se ohladim - dodao je. Veverica je malo oklevala pa reče: - Zbogom, čaju. I onda je popila čaj. Potom je zavladala tišina. - Ali, dodao je čaj, ako zatreba, ja ću se opet vratiti, veverice. Veverica je spustila praznu šolju čaja i uzdahnula. Gledala je sneg na granama drveća i tamne oblake koji su plovili nebom. I s njima bih jednom želela da razgovaram, mislila je, sa oblacima! Kako bih želela da razgovaram sa oblacima. Ali ne sad. Sad idem da spavam. Otišla je u krevet i zaspala. Ton Telehen

No comments: