Tuesday, September 9, 2008

Ritam


Odgovorno tvrdim da je Bobovo jedno od najlekovitijih delova svemira...Vratio sam se pričljiv, kakav odavno nisam bio, glasan i jasan... ah kakvo olakšanje.
Vratio se ritam i zvuk u život i jednorozi ponovo trčkaraju korz moje snove i da, ima tako puno sunca. Smejem se, jer sve što me je nekada tako bolelo i lomilo sada izgleda kao jedna fantastična komedija koje se rado prisećam kroz smeh. Eto naučih i ja ponešto, i to na način na kome bi mi i Vudi Alen i Harms zavideli.
I sad se eto kao neki odjeci vucaraju ostaci te urnebesne komedije apsurda, kao da pokušavaju još malo da me zadrže u svemu tome, jer valjda mi se svidelo... ma ko će to znati... nadam se da me niko više ne crta, ne skicira, žvrlja ili nešto slično tome!
A prijateljstvo, duboki i konpleksni odnosi, hm... iskreno ja i dalje verujem u to jer dovoljno sam sposoban da napravim neki istorijski otklon i da realno trčkaram dalje kroz život.
A trčkaram sve poskakujući i pljeskajući se po kolenima, možda i zapevam kako sam krenuo ne bi me iznenadilo... čak i trema od javnog nastupa je prošla i ostavila samo emociju kojoj se podsmevam jer šta god bilo biće dobro jer se deslio, i uvek je dobro ako se dešava... hvatam balans na klackalici, pokušavam da to objavim svima, neki me slušaju i to je divno, neki se ponašaju ka da me nema, ali valjda i to ima taj neki smisao koji treba dokučiti. Nedostajanje sastavilo sa svih strana, ali nekako slatko, smisleno, kao da svaki dan otkriva neku novu priču, fantastilniju, a ipak iskreniju od one julče. Niko me ne zadržava i nikuda ja ne žurim, uhvatio sam neki svoj ritam ili je on uhvatio mene, a dobar je jako dobar. Stvari kao da se vrte u krug, taj prelepi Gospodnji sekvencer, divna igra u kojoj jedino delovanje ima smisla, bez obzira na sve...
Još jedna divna noć iza mene, prelepa u svojoj neobičnosti i inprovizaciji, u laganom dubokom ritmu koji samo na prvo slušanje deluje prosto a koji tako puno govori i otkriva, i novo sunce, pesma ptica i cveće i mnogo cvća i smeha i divnih reči, i divnih snova...
Jedino znam da nema trčanja, zalećanja, planiranja, samo osećaj... tako sam zaboravio na to koliko je lepo uživati u svom nekom intimnom malom doživljaju, svojoj ličnoj rezonanti...

No comments: