Saturday, July 26, 2008

Pepeo i pijavice

Čitavu noć skoro do jutra mi se po glavi vrte dve reči i relacije medju njima: pepeo i pijavice.
Prvo sam se postideo, kada sam osetio u sebi da buka u glavi dobija oblik, formu rečenice koja vrišti prigušeno, koja pokušava da se otrgne iz mojih okova svesti, iz mojih previše masnom bojom podvučenih nećeš, a ne, nikada više, nemaš pravo i to nije pristojno. I naravno da je sve ostalo zarobljeno negde izmedju mozga i govornog aparata i naravno da se napravila petlja i naravno da je ostalo negde zatrpano da ozvanja i da pati što nije postalo artikulisano, što nije izgovoreno, što nije materijalizovano, što nije postalo izgovorena činjenica. Skoro pa da sam i uspeo ponovo sve da sabijem u mračne dubine podsvesti, da mi telo onako nesvesno i nepolušno ponovo nije odreagovalo, valjda želeći da mi ponovo poruši kredibilitet i da me javno iskopromituje. Nije to bio neki skup, neka velika javnost, čak šta više, bila je to situacija u kojoj ja najbolje funkcionišem i u kojoj se ja najbolje osećam, pa je valjda zbog toga čitavo moje telo i čitava ta konfederacija koja sačinjava to JA s kojim se poistovećujem odreagovalo tako kako jeste. Ostao sam prozvan od samog sebe i tako prozvan sam krenuo kući a u glavi mi je ozvanjalo: "Treba će ti mnogo pepela, jer ja sam kao pijavica i ne mogu da se odvojim!"
Da li stvarno ne mogu ili neću? Kakve sile me drže tu i zašto, gde je tu molja volja, gde to vodi i da li ja stvarno treba i da razmišljam o svemu tome.
Smešno, moji koncepti su tako jasni i čvrsti i ja sam iz dana u dan sve manje nezadovoljan okolnostima i dogadjaima jer mi je jasno da to tako treba i da se snalazim i da je sve u najboljem redu... Očigledno je da neću emigrirati i neću pobeći u manastir jer se te stvari ne rade iz želje za begom, a i moja potreba za begom je nekako popustila sad više osećam neku potrebu da se sažimam delujem i povezujem.
Ponovo izgubih nit pisanja, biće da je istina ono što sam pomislio jedan dan o sebi. Zaboravio sam da pričam a samim tim i da pišem, treba ponovo da čitam, treba mnogo više da čitam. Ja volim da čitam, volim više da čitam nego da gledam filmove i to je istina, volim više da čitam knjige nego internet sadržaje... treba samo da radim ono što volim jer mi se čini da mi se može. Iskustvo je to pokazalo i priroda nebrojano puno puta podržala.
I tako ostaje mi da delujem onako kako mislim da treba, da se prepuštam i da plovim da uživam i da volim, a kiše i sunca će uvek biti, ponekad se promene dešavaju u jednom satu, treba samo pogledati kroz prozor i opustiti se.
"Pijavice i pepeo" - ozvanjale po glavi pa završile ovde, dobro je i to bar sam ponovo uspeo da ih izbacim iz glave i da im dam oblik... Istina, to je jedina istina izgleda.

No comments: