Saturday, February 23, 2008

Ponovo u zavičaju, ponovo na groblju


Nalazim se na groblju, po drugi put u poslednjih dvadeset dana, sahranjujemo još jednog dobrog čoveka. Još jedan talas uspomena. Deda Stevan, najmlađi brat mog dede, je otišao, nasmejan, kakav je uvek i bio. A stvarno je bio šaljivdžija. Uvek, ali uvek je imao neki dečački osmeh na licu. Poslednjeg dana, priča mi deda, su se smejali njih dvoica kao nikada...

Stojim na groblju, okružen rodbinom koju davno nisam video, većinu ne prepoznajem, oni mene zagledaju, prilaze mi svi redom i komentarišu s jakim dalmatinskim dijalektom, kako sam isti pokojni Đuro, kako je sličnost neverovatna, kako su me odmah prepoznali. Prilazi mi jedna žena, prijatna, srdačno mi se javlja – Ti si prohoda kod nas u Dalmaciji. Oni svi godinama ne žive tamo, ali im je svima srce u Koljanima, vidim to, čujem, osetim. Otišli su a da to nisu hteli, nisu planirali. Pričamo, družimo se. Razmišljam o kontekstu Naši – Vaši, Mi – Oni. Nikada nisam mogao da se snađem. U glavi mi ozvanja pravoslavno pojanje. Pogled mi kruži po obrisima katoličkog groblja koje se nalazi nekoliko stotina metara dalje. Gledam spomenike i znam da su mi tamo negde Martin i Šima, zaboravljeni sticajem okolnosti. Otac mi se rodio te godine kada je Martin otišao, a bio je u vojsci kada je otišla Šima. Dede i Babe odavno nema s nama, ne mogu ni njih da pitam, stari mađar koji je održavao groblje je umro, niko se više ne seća. Osećam potrebu da ih nađem i da im obeležim grobove. Moram nekako da ispravim posledice komunističkog iživljavanja nad tradicijom. Moram u sebi da pomirim pretke. U meni je krv i jednih i drugih. Moji rođaci su otišli zbog mojih rođaka koji su ostali. Znam da ni jedni ni drugi to nisu hteli. Velika šizma iz 1054, latinski i otodoksni obred, ista krv, isti jezik, isto brdo, isti kamen, isti plač, isti smeh...

Čuju se zvona pravoslavne crkve iz sela, sanduk se spušta u porodičnu grobnicu, skup se polako razilazi... nastavljamo dalje.

Razmišljam o tradiciji, meni je jako bitna. Jedino što mogu da shvatim i osetim je pripadanje ovoj planeti, bliskost i jedinstvo sa svim ljudima koji su na njoj, bliskost i jedinstvo u jednom Bogu.

Divine Source,
Let my heart be filled with Peace,
Let me speak on
ly the Truth,
Let my actions be done only with Love.

May all beings be Happy,
May all beings be healthy
And have enough to eat,
May all beings live in Peace
,
With each other and on this earth.

Om ~ Amen

Om shanti shanti shanti



No comments: