Tuesday, February 19, 2008

Život počinje u tridesetoj

Ponovo na početku, kraj jednog ciklusa, krug se zatvorio. Jedna priča je okončana. Kada pogledam sada iza sebe, vidim da je to bila jedna lepa, emotivna iskrena i poučna priča.
Iluzija je srušena, hvala Bogu. ja sam napokon prihvatio sebe, svoju profesiju, svoje gubitke. Prelomio sam, ostao sam u ovome gradu. Razlozi više nisu važni, ostale su odluke i posledice istih. I dobre su. Put se napokon nazire. Počinjem da realizujem svoj život. Poslednji dečački san se raspršio onako kako snovi i treba da se rasprše. Gorčina u ustima je ostala, trajaće još neko vreme a onda će je neki drugi slatki ukus zamenuti i tako redom. Dobio sam milost da proživim sve što sam želeo da proživim, naučio da se oslobađam želja i da se nosim s gubicima koji su neminovna posledica istih.
Sad stojim na početku, slušam prelepe glasove koje slave veličinu Boga i njegovu milost, osećam njegovu toplu ruku punu ljubavi, osećam podršku prirode. paučina s očiju je konačno skinuta. Ego se napokon suočio sa sobom. Gubitak kao način učenja je najdelotvorniji. Ne mogu da izrazim zahvalnost koju osećam prema prirodi. Dobio sam ono što sam tako želeo čitav život. Dobio da bih izgubio, da bih naučio, da bih sagledao iluziju.
Srećan, napokon oslobođen dečačkih želja, počinjem da živim. Nema mesta panici, kako to dobro zvuči. Toliko toga još treba da načim, toliko toga još treba da osetim, da proživim. Nikada se tako nisam radovao onome što me čeka u budućnosti kao sada.
Mislio sam da sam podigao rogove na kući svoga života, a završavao sam temelj.
Slava Bogu!

No comments: