Monday, September 24, 2007

Bobovo Experience


Gledam sebe, palim prvu vatru. Parče luči, nešto suvaraka stavljam u smederevac. Ključ je izvučen, dovod vazduha osiguran. Pripaljujem šibicom, pažljivo gledam. Iskra se pretvara u mali plamen, luč gori ubedljivo, goreće postojano, to znam, takva joj je priroda. Jedna cepanica i zatvaram vratanca. Ipak izlazim napolje da proverim vuče li. Vuče, naravno da vuče. Vatra je upaljena iz prvog pokušaja, iskreno to sam i očekivao od sebe. Vraćam se u kuću. Gledam taj smederevac i divim se njagovoj konstrukciji. Velika ploča na kojoj možeč da otkuvavaš veš, pored možeš i ručak da kuvaš, u pećnici pečeš hleb. Čitava prostorija je prijatno zagrejana. Smederevac u ćošku, samozadovoljan svojom funkcijonalnošću uživa, pucketa vatra, suše se čarape. Ja sedim pored, nege u lavoru, osluškujem varnice u sebi, osluškujem plamen iz peći.

Danas sve to posmatram, smeškam se. Varnice u meni se pretvoriše odavno u plamen. Dobra je vatra, čak i u šumi. Mali smo mi još da bi mogli da shvatimo sav taj veličanstveni ples prirode. Plaši nas šumski požar, posle njega osećamo tugu, jer ne vidimo u pepelu na kamenu buduću novi šumu. Sećamo se stare. A vatra je prošla, Božija ruka je uklonila ono što se ukloniti mora i napravila mesta za podmladak, za novu šumu, snažniju, zeleniju. Bolesna i starara, mrtva dotrajala šuma se pročistila.

Osluškujem vatru, dobra je znam. Luč u meni je večna. Pustio sam požar da prodje, očekujem zadovoljno nove jer znam za ključ. Kao i Smederevac, tako i ja, imam taj ključ, vidim ga, osećam.

Nema potrebe da se bojim, samo raširim ruke i prepustim se. 33.3% slobodnje volje! Dosta, taman koliko treba. Otvoriš više i rasplamsaš plamen, zatvoriš i pustiš da tinja. Svestan svih rizika nasmejan idem dalje.

Nije strašno kad se probudiš i nisi siguran šta činiti, nije strašno, jer iracionalni zbun u glavi ti je priroda. Popiješ kafu, pustiš muziku, zagledaš se u sebe, uhvatiš ritam i počneš da plešeš. Vidiš, sad je malo jasnije. Nije važno što je horizont još uvek blizu, i što je vidik mutan. Jedan dan ćeš se probuditi i duvaće vetar. Videćeš jasno i daleko. Jedan dan, jedan tren. Važno je setiti se.


No comments: